Стратишта Великог рата

Срби заједно са Русима су први народ који је на основу своје националне припадности затваран у концентрационе логоре.
Српски ратни заробљеници, старци, жене и дијеца најмасовније су умирали у логорима:

- Нежидер
- Неђмеђер
- Болдогасоњ
- Добој
- Арад
- Кечкемет
- Ашах
- Вац
- Чеглед
- Маутхаузен и др.

У Добојском логору било је заточено 45791 одрасла особа и велики број дјеце чији се број не зна, јер Аустроугарска није пописивала дјецу млађу од 7 година.

Времеплов

Бака Митра Ћосовић добро је памтила црно – жуту аустроугарску униформу. Имала је непуних шест година када је Гаврило Принцип на обали Миљацке убио Франца Фердинанда.
Највише се сјећа јесени у којој се јавила нада за слободом. „У Пале су дошли Црногорци, протјерали Швабе! Кољу се јањци, ложе се ватре, врти се ражањ...“

„Срећни дани брзо пролазе, наишли су и црни. Мој јединац Трифко нашао се у колу Младе Босне која је извршила убиство престолонасљедника на цасрку столицу, на Видовдан 28. јуна 1914. године. Није му пошло бјекство из Босне. Већ је ухваћен са Лепом у Прачи, спроведен за Сарајево, мучен у истражном затвору. На дан атентата Трифко је имао 18 година 11 мјесеци и 17 дана...“

Срби и Велики рат...

“Serbien muss Sterbien!” “Србија мора умријети!”

Први светски рат, упркос свим страдањима, остао је једно од необично виталних и живих „мјеста сјећања“, један од кључних ослонаца српског националног идентитета

Велики рат Срба чека да поново буде откривен

Вијек када српска пјешадија јуриша брже од француске коњице

Вјешала за Србе постављена била су постављена на возним станицама

У злочинима над Србима истакли су се „шуцкори“

Логор у Добоју

Мјесто патње и страдања Срба у Првом свјетском рату

Логор у Добоју формиран је децембра мјесеца 1915. године, а први транспорт логораша доспио је у логор 27. децембра 1915. године. До краја рата, само кроз овај логор прошло је преко 45.000 људи, жена и дјеце из Босне и Херцеговине и Србије. Логораши су смјештани у дрвене бараке, које су у ствари раније служиле као коњушнице. Боравили су и спавали на гомилама ђубрета без било каквих лежајева и покривача, па чак често и без сламе. Због тога су хигијенски услови били ужасни. Осим тога, логораши су били изложени глади и физичким торурама, премлаћивању, силовању и сваковрсном понижавању. Живећи у таквим нељудским условима, интернирано становништво је масовно умирало, изложено сваковрсним тортурама, тешким физичким пословима, исцрпљености, глади, невремену и заразним болестима.

Прочитај више