Антисрпска пропаганда постала је важан инструмент у ширењу мржње и подстицању насиља против српског становништва у Босни и Херцеговини. Хрватски листови, посебно они блиски католичком клеру и хрватским националистичким круговима, одиграли су кључну улогу у овој пропаганди. Преко својих страница, подстицали су на насиље и рушилачке демонстрације, чиме су директно доприносили даљој ескалацији сукоба и страдању Срба.
Хрватски дневник као гласник мржње
Један од најагресивнијих листова тог времена био је Хрватски дневник, блиско повезан са надбискупом Јосипом Штадлером и клерикалним круговима. Овај лист је отворено заступао антисрпске ставове и користио сваку прилику да додатно подстакне мржњу према Србима. Након атентата, Хрватски дневник је у бројним чланцима позивао на обрачун са Србима, називајући их „издајницима“ и „антидржавним елементима“.
Један од најупечатљивијих примјера била је објава одмах након атентата, у којој су Срби представљени као директни кривци за смрт надвојводе Фердинанда и као претња стабилности Босне и Херцеговине. Овај нарочито агресивни тон користио се као позив на насиље и линчовање српског становништва.
Штадлерова дволична политика
Док је надбискуп Јосип Штадлер јавно позивао на љубав и помирење, његов лист Хрватски дневник је непрекидно ширио пропаганду против Срба. Ова дволична политика омогућила је Штадлеру да формално остане на позицији моралног вође, док је кроз свој утицај у штампи подстицао насиље и мржњу.
Штадлеров Хрватски дневник није бирао ријечи да увриједи и понизи Србе, представљајући их као дивљаке, непријатеље и рушиоце аустроугарске државе. Лист је често преувеличавао или измишљао инциденте како би оправдао антисрпско расположење и изазвао још веће тензије у друштву.
Цензура због екстремизма
Ниво мржње који је Хрватски дневник ширио био је толики да је чак и званична аустроугарска цензура реаговала. Неки бројеви Хрватског дневника били су цензурисани због изразито непријатељског и ратоборног тона према Србима. Ово показује колико је пропаганда у овом листу била екстремна, чак и у контексту ратне хистерије која је владала у Босни и Херцеговини.
И поред ових цензорских интервенција, Хрватски дневник наставио је свој агресивни тон, што је кулминирало у потпуној сатанизацији српског народа у очима хрватских и муслиманских читалаца у Сарајеву. Други хрватски листови такође су пратили овај пример, али ниједан није био толико екстреман као Хрватски дневник.
Сарајевски лист упозорава на мржњу
Интересантно је да је чак и званични Сарајевски лист осјетио потребу да упозори на штетност и опасност мржње која се ширила преко Хрватског дневника. У једном чланку објављеном у јулу 1914. године, Сарајевски лист директно се обраћао Хрватском дневнику, позивајући га да смањи свој агресивни тон и престане са распиривањем мржње према Србима.
У том тексту, Сарајевски лист наводи да је чланак у Хрватском дневнику „убојни поклик против српско-православног живља“. Ово указује на то да су чак и неке званичне институције биле свјесне опасности коју представља оваква врста пропаганде, али њихови апели нису били довољни да зауставе талас насиља који је већ био покренут.
Последице пропаганде
Антисрпска пропаганда у штампи имала је директне и трагичне посљедице по српско становништво у Сарајеву и другим градовима Босне и Херцеговине. Она је допринијела ескалацији насиља, организовању рушилачких похода и пљачки, као и стварању опште атмосфере страха и несигурности међу Србима.
Након што су антисрпске демонстрације у Сарајеву почеле, хрватски листови су додатно подстицали мржњу, често извјештавајући о „злочинима“ које су наводно починили Срби, иако за то није било доказа. Ова пропаганда послужила је као оправдање за даљу репресију и насиље над српским становништвом, које је било све више изложено нападима и дискриминацији.
Закључак: Улога штампе у ескалацији сукоба
Антисрпска пропаганда у хрватским листовима, а посебно у Хрватском дневнику, одиграла је кључну улогу у ширењу мржње и подстицању насиља према Србима у Босни и Херцеговини. Овај облик медијске манипулације створио је основу за касније сукобе, доприносећи дубоком раздору између српске, хрватске и муслиманске заједнице. Иако је било покушаја да се заустави овај талас мржње, он је већ био захватио велики дио становништва, са трајним посљедицама по будуће односе у овом дијелу Балкана.
Медији су својом пропагандом одиграли важну улогу у формирању негативне слике о Србима, што је касније довело до бруталних обрачуна и страдања недужног становништва. Овај примјер показује колико је штампа утицала на ескалацију конфликта и мржње у ратним временима.