Антисрпске демонстрације у Сарајеву 1914. године представљају један од најтрагичнијих тренутака за српску заједницу у овом граду. Ови догађаји су почели након атентата на надвојводу Франца Фердинанда, а прерасли су у организовани поход на српско становништво, њихову имовину и угледне личности. Демонстрације су изазвале огромну штету, а за Србе у Сарајеву почео је период терора и прогона.
Почетак демонстрација
Након атентата који је 28. јуна 1914. године извршио Гаврило Принцип, атмосфера у Сарајеву се брзо променила. Иако атентат није био директно повезан са већином српске заједнице у граду, постојеће тензије и предрасуде према Србима у Аустроугарској одмах су ескалирале. Већ у вечерњим часовима истог дана, група од око 200 до 300 демонстраната, махом Хрвата и муслимана, предвођена франковачким елементима, окупила се на улицама Сарајева.
Главни циљеви првих напада били су српске институције и радње, попут хотела „Европа“ у власништву Глигорија Јефтановића, једног од најугледнијих сарајевских Срба. Нападачи су демолирали хотел и редакцију листа „Српска ријеч“, као и домове и имовину бројних других Срба у граду. Јефтановић, који није имао никакве везе са атентатом, постао је мета због свог угледа и националне припадности.
Организоване антисрпске акције
Демонстрације су добиле организован карактер уз подршку војних и клерикалних кругова, посебно католичког надбискупа Јосипа Штадлера. Ова подршка није била само прећутна већ је била директно организована, са планом да се наставе рушилачки напади на српске институције и домове. Проглас Градског заступства, састављен од виших функционера, директно је позвао на обрачун са „антидржавним елементима“, што је био отворен позив на напад на Србе.
Сутрадан ујутру, 29. јуна 1914. године, окупила се још већа маса демонстраната, овај пут наоружана моткама, сјекирама и камењем, пред католичком катедралом. Уз узвикивање антисрпских парола и ношење слика цара Франца Јосифа, руља је кренула у рушилачки поход на српске школе, културне и просвјетне институције, радње и домове Срба. Српска школа у Сарајеву била је једна од првих мета – демонстранти су изнели школски инвентар на улицу и уништили га.
Разарање српске имовине и пљачке
Поред институција и културних установа, велике штете претрпјели су и приватни домови и радње. Само око 200 српских домаћинстава у Сарајеву претрпјело је штету од око пола милиона круна, док се укупна штета за српско становништво процењивала на чак четири милиона круна. Пљачке су пратили насиље и претње, а у неким случајевима и директни напади на српске породице.
Један од најупечатљивијих примјера насиља био је напад на радњу Шпире Новаковића, где је свој инвентар меса бачен на улицу и уништен. Књижара Трифковића је разорена тако да су се књиге и папири прострли улицама на преко 150 метара. Већина радњи је опљачкана и уништена, остављајући породице без средстава за живот.
Улога полиције и војске
Током ових демонстрација, полиција и војска нису учинили значајне кораке да зауставе дивљање, а у неким случајевима су чак и охрабривали демонстранте. Интервенције су биле симболичне и без стварне намере да се заштити српско становништво. То је довело до тога да су демонстрације трајале данима, прелазећи и на друге градове у Босни и Херцеговини.
Постоји много примера полицијске пасивности или отворене подршке демонстрантима, што је омогућило наставак рушилачког похода. Тако су демонстрације добиле на замаху и трајале неколико дана, са бројним жртвама међу Србима, посебно у економском и друштвеном смислу.
Закључак: Катастрофалне посљедице за Србе у Сарајеву
Антисрпске демонстрације у Сарајеву 1914. године нису биле спонтана реакција на атентат на надвојводу Франца Фердинанда, већ организован и систематски покушај да се Срби у Сарајеву изолују и економски униште. Ови догађаји су створили атмосферу страха и несигурности за Србе у граду, оставивши трајне последице на њихов економски и друштвени живот.
Ови догађаји представљају мрачну страницу у историји Сарајева, када је демонстрацијама, пљачкама и уништавањем српских институција, српска заједница била мета организованог насиља и репресије.