Увод у операцију „Намјерна сила“
Операција „Намјерна сила“ представља једну од најзначајнијих војних акција НАТО-а током рата у Босни и Херцеговини. Изведена у августу и септембру 1995. године, ова операција је имала за циљ ослабити војну моћ Војске Републике Српске (ВРС) и натјерати српску страну на преговоре. Циљ операције је био наметнути војно и политичко рјешење у корист муслиманских и хрватских снага, које су у том тренутку водиле заједничку офанзиву на Републику Српску.
Планирање и почетак напада
Операција „Намјерна сила“ започела је 30. августа 1995. године, као одговор НАТО-а на наводно гранатирање сарајевске пијаце Маркале, за које су, према званичним изворима Алијансе, биле одговорне српске снаге. Иако је касније доказано да су многе тврдње око одговорности биле спорне, НАТО је искористио овај догађај као повод за војну интервенцију.
Први талас напада започео је у два часа и пет минута иза поноћи 30. августа, и укључивао је масовно бомбардовање српских војних положаја и цивилних објеката у околини Српског Сарајева. НАТО авијација бомбардовала је положаје ВРС-а у Хаџићима, Вогошћи, Новом Сарајеву и Илиџи. Напади су трајали неколико дана, са више таласа бомбардовања и стотинама испаљених пројектила.
Циљеви и разарања
Циљеви НАТО бомбардовања били су углавном војни положаји ВРС-а, али је значајан број напада усмјерен и на цивилне објекте. Један од најпознатијих случајева је бомбардовање болнице „Жица“ у Блажују, у којем је погинуло 10 цивила.
НАТО снаге су користиле и копнену артиљерију, посебно француске и холандске снаге стациониране на планини Игман. Ове јединице испалиле су преко 1000 артиљеријских пројектила на цивилна насеља у Српском Сарајеву, укључујући Лукавицу, Тилаву, Миљевиће, Гаврића Брдо и Вогошћу. Цивилни објекти, попут зграде Електротехничког факултета у Лукавици, која је служила као привремени дом за више факултета Универзитета у Сарајеву Републике Српске, такође су били мета напада.
Медијска манипулација и подршка агресији
Поред војних удара, НАТО и муслиманске снаге користиле су медије како би оправдале своје акције пред међународном јавношћу. Медијски рат био је значајан дио стратегије против српске стране, с циљем представљања Срба као јединих криваца за сукоб. Често су артиљеријска оруђа муслиманских снага била постављана у близини цивилних објеката попут болница и обданишта, чиме су провоцирали одговор српске артиљерије и затим приказивали српске снаге као агресоре.
Муслимански снајперисти такође су често пуцали на цивиле, како би се створила слика да Срби гађају властити народ. Свједочења преживјелих указују на бројне манипулације у овом „медијском рату“, укључујући и случајеве као што су злочини у Пофалићима и манипулације око реда за хљеб у Сарајеву.
Жртве и посљедице
Тачан број погинулих цивила током операције „Намјерна сила“ никада није прецизно утврђен. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, велики број цивила у Српском Сарајеву страдао је од бомби и артиљеријске ватре НАТО-а.
Бомбардовање болнице „Жица“ само је један примјер цивилног страдања, док су бројни цивилни објекти уништени или оштећени. Жртве су биле и брат и сестра Раденко и Радмила Галинац, који су погинули када је НАТО авион погодио њихов аутомобил на путу Средње – Семизовац.
Политичке и војне посљедице
НАТО операција „Намјерна сила“ значајно је ослабила војни капацитет Војске Републике Српске. Иако је ВРС пружала отпор и бранила своје положаје, масовни напади НАТО-а довели су до великих губитака. Ова операција је била један од главних фактора који је натјерао српску страну на Дејтонске преговоре, који су коначно довели до краја рата у Босни и Херцеговини у новембру 1995. године.
Међутим, бомбардовање Српског Сарајева оставило је дубоке трагове на српском народу, како у физичком смислу разарања, тако и у психолошком смислу, јер су многа српска села и насеља остала уништена и расељена.
Закључак
Операција „Намјерна сила“ била је једна од кључних војних акција током рата у Босни и Херцеговини, са далекосежним посљедицама за српски народ. Бомбардовање Српског Сарајева од стране НАТО-а оставило је за собом велики број жртава и разарања, али је истовремено убрзало крај рата. Иако је операција остварила војне и политичке циљеве НАТО-а и њихових савезника, страдање српског цивилног становништва и уништење инфраструктуре представљају трајан болни подсјетник на трагичне посљедице ове војне акције.