Током 1991. и 1992. године, у атмосфери свеопште политичке и војне кризе која је захватила тадашњу СФРЈ, почеле су озбиљне припреме за рат у Босни и Херцеговини. Главни град Сарајево постао је центар активности илегалних паравојних формација које су муслиманске и хрватске политичке елите формирале са циљем остваривања политичке и војне доминације над српским народом у БиХ.
Муслиманске и хрватске снаге су се, уз подршку одређених међународних актера, припремале за насилно одвајање Босне и Херцеговине од Југославије. Док је српско руководство у БиХ, предвођено Српском демократском странком (СДС), покушавало сачувати југословенску државу, њихови политички ривали су наоружавали своје присталице и стварали паравојне формације које су имале за циљ преузимање власти у БиХ. Сарајево је било у центру ових припрема, а ратне активности које су се развиле у том периоду створиле су климу неизбјежног сукоба.
Почетак формирања паравојних формација
Почетком деведесетих година, након првих вишестраначких избора у Босни и Херцеговини, политичке тензије међу конститутивним народима БиХ су ескалирале. Муслиманска Странка демократске акције (СДА) и Хрватска демократска заједница (ХДЗ БиХ), у савезу са њиховим екстремнијим елементима, већ су тада кренуле са тајним ратним припремама, док су српски политички представници инсистирали на очувању мира и опстанку Босне и Херцеговине у оквиру Југославије.
У априлу 1991. године, муслиманско руководство у Сарајеву формирало је илегалну паравојну организацију под називом „Патриотска лига“, која је тајно регрутировала и наоружавала муслиманске добровољце. Ова формација је имала за циљ припрему за оружани сукоб, а убрзо је почела са активним припремама за „одбрану“ Босне и Херцеговине од свих потенцијалних противника, што је, у стварности, значило припрему за рат против Срба. Према каснијем признању самог Алије Изетбеговића, првог лидера СДА, у Сарајеву су већ током љета 1991. године формирани први војни органи, а паравојне снаге муслиманског становништва почеле су се припремати за рат.
Изетбеговић је 9. септембра 1997. године, говорећи о ратним припремама муслиманске заједнице, изјавио: „У јуну 1991. године формиран је Савјет за националну одбрану Странке демократске акције. Овом скупу је присуствовало око 400 делегата Бошњака са цијеле територије бивше Југославије, прије свега из Босне и Херцеговине. У јулу 1991. године, први војни стручњаци (бивши официри ЈНА) придружили су се Патриотској лиги и поставили прве директиве за одбрану Босне и Херцеговине. Први камион натоварен оружјем стигао је августа 1991. године. Прва војна вјежба почела је у септембру. Прве јединице формиране су у октобру […] У јануару 1992. године, прва јединица Патриотске лиге извела је акцију, коју су планирали највиши органи Босне и Херцеговине.“
Улога Патриотске лиге и илегално наоружавање
Патриотска лига је убрзо постала окосница муслиманских паравојних формација у Сарајеву, а њен циљ био је организовање и наоружавање муслиманског становништва у БиХ. У сарадњи са другим муслиманским структурама, као и уз подршку страних актера, Лига је почела са систематским наоружавањем и регрутовањем људи за будући оружани сукоб.
Наоружавање се одвијало илегално, путем тајних канала, уз логистичку подршку Хрватске, која је већ била дубоко укључена у рат у Хрватској. Муслиманско руководство у БиХ успоставило је контакте са хрватским званичницима и паравојним формацијама како би се осигурала континуирана испорука оружја и муниције. Оружје је најчешће долазило преко хрватских канала из Загреба, а уз помоћ дијела хрватског становништва у БиХ и Хрватске војске, Патриотска лига је била добро наоружана прије почетка оружаних сукоба.
У периоду до 1992. године, у Сарајеву су се почеле појављивати и друге паравојне формације које су дјеловале у сарадњи са Патриотском лигом. Међу њима су били и јединице муслиманске Странке демократске акције (СДА) и формације које су чинили локални криминалци и паравојни вођи попут Мушана Топаловића Цаце и Јусуфа Јуке Празине. Ове јединице су биле озлоглашене по својој бруталности и одговорне за бројне злочине над Србима у Сарајеву.
Хрватске паравојне формације у Сарајеву
Поред муслиманских, и хрватске снаге у Босни и Херцеговини почеле су формирати паравојне јединице још прије избијања оружаних сукоба у БиХ. Хрватска демократска заједница (ХДЗ БиХ), ослањајући се на подршку из Загреба и на директну помоћ хрватске војске, почела је са организовањем својих јединица на територији БиХ. У западним дијеловима Херцеговине формирани су први хрватски паравојни одреди, а њихове активности убрзо су се прошириле и на Сарајево.
Хрватска је активно подржавала своје савезнике у Босни и Херцеговини, а илегална испорука оружја и регрутовање војних јединица одвијало се у сарадњи са хрватским властима. Јединице Хрватског вијећа обране (ХВО) и паравојне снаге Збора народне гарде (ЗНГ) формиране су већ почетком 1992. године, а хрватске снаге биле су укључене у бројне борбене акције у Сарајеву и другим дијеловима БиХ.
Припреме за рат
Док су се муслиманске и хрватске паравојне формације интензивно наоружавале и припремале за рат, политичка ситуација у Босни и Херцеговини постајала је све напетија. Сарајево је постало средиште политичке борбе између муслиманско-хрватског блока и српских политичких представника. Наоружане групе су почеле патролирати градом, постављати барикаде и припремати се за могуће оружане сукобе.
Медијска кампања против Југословенске народне армије (ЈНА) у муслиманским и хрватским медијима убрзо је достигла ниво хистерије. ЈНА је у том тренутку још увијек била једина легална оружана сила у БиХ, али је постепено губила контролу над ситуацијом због све већег утицаја паравојних формација. Ове формације су почеле отворено дјеловати против ЈНА, нападајући њене објекте и припаднике, а наоружавање и мобилизација муслиманских и хрватских јединица постали су све видљивији.
Ситуација у Сарајеву до почетка 1992. године постала је напета до пуцања. Град је био подељен наоружаним групама, а политичке и националне тензије су досегле врхунац. Илегалне паравојне формације муслимана и Хрвата постале су део организованог војног апарата који је био спреман за оружани сукоб и конфронтацију са Србима у БиХ.
Закључак
Илегалне паравојне формације у Сарајеву, формиране и наоружане од стране муслиманских и хрватских политичких снага, биле су један од кључних фактора који су допринијели ескалацији сукоба у Босни и Херцеговини. Ове формације, иако нелегалне, постале су део ширих ратних припрема које су муслиманско-хрватске снаге водиле са циљем преузимања контроле над државом и елиминације српског утицаја. Сарајево, као центар тих активности, постало је поприште политичке и војне конфронтације која је убрзо прерасла у рат, доносећи страдање свим народима у БиХ.