Инвазија Њемачке на Краљевину Југославију у априлу 1941. године представљала је увод у један од најкрвавијих периода у историји региона. Сарајево, као важан град унутар југословенске територије, било је директно изложено овим нападима, што је довело до страдања како војних тако и цивилних жртава. Од првог дана инвазије, град се нашао под ударом бомби и терором њемачких трупа, што је оставило дубоке ране на становништву.
Бомбардовање Сарајева: Почетак страдања
Напад на Сарајево започео је 6. априла 1941. године, када су око шест часова ујутро прве њемачке бомбе погодиле војни аеродром у Рајловцу. Овај напад био је дио шире њемачке инвазије на Југославију, која је убрзо проширила своје разорне ефекте на читав град. Њемачка и италијанска авијација наставиле су са бомбардовањем Сарајева 12. и 13. априла, фокусирајући се на важне стратешке циљеве, али и на цивилну инфраструктуру.
Противваздушна одбрана Југословенске краљевске војске, иако присутна, није била у могућности да пружи ефикасан отпор напредној њемачкој авијацији. Противваздушни топови су дејствовали са брда око Сарајева, али су имали ограничену моћ, због чега је град био готово беспомоћан пред ударима непријатеља. Поред тога, издаја проусташких елемената у југословенској војсци додатно је умањила могућност одбране града.
Прве жртве: Погибија и уништење
Број жртава бомбардовања Сарајева никада није прецизно утврђен. Подаци варирају и крећу се у распону од 50 до чак 300 погинулих, од чега су многе жртве били цивили. Иако је војни аеродром био први на удару, током наредних дана бомбардоване су и друге локације у граду, укључујући стамбене зоне, што је изазвало страх и панику међу становништвом.
Разарање није било ограничено само на људске губитке. Многи индустријски објекти, радње и куће у Сарајеву били су оштећени или уништени, а многа предузећа су пљачкана од стране окупатора. У овом периоду, почиње систематска пљачка и одвођење материјалних ресурса у Њемачку.
Окупација града: Њемачке трупе у Сарајеву
Њемачке копнене јединице ушле су у Сарајево 15. априла 1941. године, а заједно са њима дошли су и локални колаборационисти из редова хрватског и муслиманског становништва, који су дочекали окупаторе са одушевљењем. Већ наредног дана, 16. априла, започели су први напади на јеврејске богомоље и имовину.
Уз помоћ локалног становништва, њемачке снаге су започињале терор над Јеврејима, а касније и над Србима. Већ 17. априла, њемачки командант Сарајева, пуковник Бекет, издао је проглас у којем је становништво упозорено да ће свако ко пружи отпор окупатору бити стрељан. Бекет је истовремено увео полицијски час и наредио предају свог наоружања, што је био увод у потпуну окупацију града.
Пљачке и уништавање имовине
Са уласком Њемачке у Сарајево, започела је масовна пљачка и уништавање имовине. Окупационе снаге су преузеле контролу над свим индустријским објектима и магацинима, а роба је убрзо транспортована у Њемачку. Занимљиво је да је пљачка често добијала привид легалности кроз кориштење њемачких рајхсмарака, које су окупатори штампали на лицу мјеста у покретним штампаријама.
Срби и Јевреји у Сарајеву били су посебно на мети ових пљачки и репресија. Становништво је било подложно конфискацијама имовине и депортацијама у логоре. Српска друштва и установе стављени су под посебан надзор, док је ускоро почела и кампања геноцида над Србима у складу са нацистичком идеологијом и расистичком политиком.
Закључак: Први кораци ка трагедији
Инвазија Њемачке на Краљевину Југославију, а посебно на Сарајево, означила је почетак једног од најмрачнијих периода у историји овог града. Бомбардовање, уништавање инфраструктуре и пљачке, заједно са почетком терора над Србима и Јеврејима, били су само први кораци у геноциду који ће уследити. Сарајево је, попут других југословенских градова, било тешко погођено, а његово становништво доживјело је огромне губитке у раним данима окупације.