Увод у диверзантске акције током рата
Током рата у Босни и Херцеговини, сукоби нису били ограничени само на фронталне борбе између војних јединица. Напади муслиманских диверзантских група на српска села иза линија фронта постали су редовна појава, са циљем застрашивања, уништавања инфраструктуре и елиминисања српског цивилног становништва. Ти напади често су били изведени на варварски начин, са циљем да се наруши морал и застраши локално становништво.
Напад на село Средње
Један од трагичних примјера оваквих акција јесте напад на српско село Средње, које се налазило у општини Вогошћа. Тог 9. октобра 1992. године, муслиманске снаге покренуле су координисани фронтални напад на српске положаје Реновица – Прача – Росуље. Док је главни фокус био на овим положајима, у позадини је припремљена диверзантска акција на српска села Средње и Подграб, гдје су нападачи продрли дубоко у српску територију, наводећи страх и хаос.
У селу Средње, диверзанти су извршили варварски напад. Једна од жртава била је Томка Вукадин, која је на пашњаку чувала овце у близини своје куће. Напад је био брз и насилнички, а Томка је убијена на лицу мјеста. Њена смрт представља симбол страдања српских цивила у овом периоду. Међутим, већи масакр је избјегнут захваљујући присебности наоружаних мјештана и брзој реакцији Војске Републике Српске (ВРС), која је на вријеме стигла и потиснула диверзантске групе из села.
Масакр у Подграбу
Истог дана, муслиманске диверзантске групе извеле су напад на засеок Мракањ у селу Подграб, у општини Пале. Овај напад је био још свирепији, јер су диверзанти ухватили четверо српских цивила који су сакупљали шумске плодове. Након заробљавања, одвели су их у напуштену кућу, гдје су, након мучења, сурово побијени.
Један од убијених био је и тринаестогодишњи дјечак Дарко Короман, који је посебно брутално мучен прије смрти. Тијело малог Дарка је пронађено са одсјеченим десним ухом, јагодичним дијелом кажипрста и ранама од ножа. Овај злочин посебно је шокирао локалну заједницу и оставио дубок траг у сјећању српског народа на подручју Подграба.
Мотиви и посљедице диверзантских напада
Диверзантске акције, као што су оне у Средњем и Подграбу, имале су за циљ не само наношење директне штете српском становништву већ и стварање психолошког притиска на српски народ у тим подручјима. Нападачи су коришћени као средство за дестабилизацију линија одбране и подизање страха међу становништвом, како би се олакшала муслиманска офанзива на ширим фронтовима.
Посљедице оваквих напада биле су далекосежне. Српска села су се суочавала са сталним осјећајем несигурности, а становништво је било принуђено да организује самоодбрану и прилагоди своје животе ратним условима. Многи су, у страху од нових напада, напуштали своја села, што је довело до депопулације и трајне промјене демографске слике тих подручја.
Закључак
Напади муслиманских диверзантских група на српска села, попут оних у Средњем и Подграбу, представљају једну од најмрачнијих епизода рата у Босни и Херцеговини. Жртве, међу којима су били и најневинији попут тринаестогодишњег Дарка Коромана, подсјећају на суровост рата и патњу коју је српско становништво претрпјело током тих година. Ови напади не смију бити заборављени, јер представљају важан дио сјећања на страдање српског народа у Босни и Херцеговини.