Након почетних окршаја и формирања линија фронта на почетку рата у Босни и Херцеговини, Војска Републике Српске (ВРС) успоставила је обруч око Сарајева који је постао кључни део њене војне стратегије током сукоба. Овај обруч, формиран 1992. године, није био само војна операција, већ стратешка иницијатива чији је циљ био обезбеђивање територија под контролом Срба, заштита српског становништва и спречавање муслиманских и хрватских снага да остваре војне и политичке циљеве.
Формирање обруча око Сарајева
Обруч око Сарајева формиран је након што су српске снаге, уз Војску Републике Српске, преузеле контролу над већински српским насељима и општинама које окружују град. Овај обруч се састојао од неколико кључних тачака које су имале за циљ блокирање приступа граду и онемогућавање муслиманско-хрватских снага да прођу кроз њих и изведу напад на српске територије.
Српске снаге у оквиру Сарајевско-романијског корпуса ВРС успоставиле су линије фронта које су окруживале градско језгро Сарајева, које је било под контролом муслиманских снага. Те линије биле су формиране углавном у планинским пределима који окружују град, а позиције су се протезале преко Вогошће, Грбавице, Илиџе, Пала и других српских насеља.
Стратешка важност обруча
Стратешки значај обруча око Сарајева био је вишеструк. Прво, он је омогућио Војсци Републике Српске да спречи муслиманске снаге, које су се организовале унутар града, да изађу из његових граница и остваре своје војне циљеве на ширем подручју. Друго, обруч је служио као начин да се заштити српско становништво у околним подручјима од могућих офанзива Армије БиХ. Треће, ова стратегија обезбедила је континуитет српских територија, спречавајући могућност да српска насеља буду изолована или одсечена од осталих територија под контролом Републике Српске.
Генерал Драгомир Милошевић, командант Сарајевско-романијског корпуса, истицао је значај ових линија одбране, наводећи да се оне бране не само ради заштите локалног српског становништва, већ и ради обезбеђивања читаве Републике Српске. Како је он рекао, одбрана обруча око Сарајева значила је и одбрану источне Босне и спречавање продора муслиманских снага дубље у територије под контролом Срба.
Војна стратегија: Одбрана а не освајање
Један од кључних аспеката српске стратегије око Сарајева био је да ВРС није покушала да освоји град. Иако су се борбе водиле дуж линија фронта и било је честих окршаја, генерална стратегија српских снага била је да се одбрани простор око Сарајева и блокира градско језгро где су се налазиле муслиманске снаге. Разлог за то је био делом и хуманитарне природе – освајање града, у којем је било мноштво цивила, значило би велике жртве и страдања.
Српске снаге биле су свесне да би покушај освајања града водио у дуготрајне и исцрпљујуће борбе, које би могле дестабилизовати положај Републике Српске на другим фронтовима. Уместо тога, усредсредиле су се на држање линија око града и спречавање продора муслиманско-хрватских снага из Сарајева.
Одбрана српског становништва и избеглица
Обруч око Сарајева такође је био од кључне важности за заштиту српских избеглица које су бежале са подручја под контролом муслиманско-хрватских снага. Према проценама, око 35.000 српских избеглица, већином из Централне Босне, као што су Зеница, Високо и Вараш, потражило је уточиште у подручјима под контролом српских снага у околини Сарајева. Ова маса људи представљала је додатну одговорност за ВРС, која је морала да осигура безбедност тих подручја и спречи нова етничка чишћења или нападе на цивиле.
Муслиманске офанзиве и српска одбрана
Током читавог трајања рата, муслиманске снаге су покушавале да пробију српске линије око Сарајева. Ове операције, као што су офанзиве „Живот или смрт“ и „Корак по корак“, имале су за циљ пробој српских одбрамбених линија и повезивање са снагама у Централној Босни. Уколико би те операције успеле, то би значило катастрофу за српске снаге у Сарајеву и источној Босни, које би се нашле одсечене од остатка српских територија.
Међутим, српска одбрана, иако мање бројчана од муслиманских снага, била је добро организована и позиционирана на стратешким висовима око града. Ова предност у топографији помогла је ВРС да одбије све покушаје пробоја обруча, иако су напади били учестали и често веома интензивни. Генерал Милошевић је у једној својој изјави истакао да су српске снаге на положајима око Сарајева браниле не само локалну популацију, већ и опстанак Републике Српске као целине.
Политички значај обруча око Сарајева
Осим војног, обруч око Сарајева имао је и велики политички значај. Српске снаге су свесно држале град под опсадом, али без намере да га освоје, како би обезбедиле бољу преговарачку позицију током мировних преговора. Лидери Републике Српске, укључујући Радована Караџића, више пута су наглашавали да би пропаст одбране око Сарајева значила крај Републике Српске, јер би муслиманске снаге у том случају могле слободно да се крећу ка истоку и пресеку коридоре који повезују српске територије.
Караџић је на састанку Скупштине Републике Српске 1993. године изјавио да је сарајевско ратиште „створило државу“ и да би његов пад значио пропаст не само Срба у Сарајеву већ и у целој Републици Српској.
Закључак
Стратегија одбране Сарајева од стране Војске Републике Српске била је од кључног значаја за опстанак српских територија и становништва током рата у Босни и Херцеговини. Обруч око града омогућио је блокаду муслиманских снага и заштиту српског становништва у ширем региону. Иако је српска одбрана често била изложена жестоким нападима, њен успех у одржавању линија фронта спречио је катастрофу за Републику Српску и био од пресудног значаја за касније мировне преговоре.