Општи напад на ЈНА у Сарајеву који се догодио у мају 1992. године обележио је почетак једног од најкрвавијих сукоба у Босни и Херцеговини. Овај догађај је означио прелазак са политичких тензија и дипломатских напора на отворени оружани сукоб између муслиманско-хрватских снага и Југословенске народне армије (ЈНА), која је у том тренутку била једина легитимна војна сила у држави.
Политички контекст и припреме за напад
Напад на ЈНА у Сарајеву није био спонтан или изолован инцидент, већ резултат дуготрајних политичких и националних тензија у Босни и Херцеговини. Већ од средине 1991. године, у Сарајеву се осетило да је сукоб неминован. Паравојне формације су почеле да ничу у муслиманским и хрватским деловима града, а оружје је постајало све доступније. Муслиманска Патриотска лига, формирана још у априлу 1991. године, била је само једна од многих паравојних организација које су се спремале за сукоб са ЈНА.
Напетости су кулминирале почетком маја 1992. године, када је муслиманско-хрватски политички врх БиХ, уз подршку паравојних снага, одлучио да нападне објекте и јединице ЈНА у Сарајеву. Према каснијим сведочењима, тај општи напад на ЈНА наредио је тадашњи заменик министра унутрашњих послова БиХ, Авдо Хебиб. Међутим, тешко је поверовати да је Хебиб деловао самостално, без знања највишег муслиманског политичког врха, укључујући Алију Изетбеговића и Ејупа Ганића.
Напад на команду Друге војне области и Дом ЈНА
Највећи удари били су усмерени на два стратешка објекта у граду: команду Друге војне области на Бистрику и Дом ЈНА у центру Сарајева. Ти објекти су истовремено били нападнути 2. маја 1992. године. У Дому ЈНА у тренутку напада налазило се десетак војника ЈНА, углавном младих регрута. Током напада, муслиманско-хрватске снаге су користиле снажно оружје, укључујући тромблоне, ручне бацаче, зоље и минобацаче.
Командант Друге војне области, генерал Милутин Кукањац, свестан тежине ситуације, послао је пуковника Милана Шупута, команданта 65. заштитног моторизованог пука, са неколико возила и транспортера у помоћ опкољеним војницима у Дому ЈНА. Међутим, овај покушај спасавања завршио је неуспехом. Муслиманско-хрватске паравојне снаге дочекале су Шупутову колону у заседи одмах након што је прешла мост код Скендерије, те су на њу отвориле ватру. Муслиманске снаге нису показале милост према припадницима ЈНА, упркос њиховом статусу легалне војне формације.
Заседе и покушаји спасавања
Након што је напад на колону пуковника Шупута био успешно изведен, Кукањац је наредио нови покушај спасавања. Овај пут, капетан Марко Лабудовић је са два санитетска возила и неколико војних возила покушао да стигне до нападнутих војника. Њихова колона је такође дочекана у заседи на Обали војводе Степе, иако су возила била јасно обележена као санитетска. То је још један доказ да су муслиманско-хрватске снаге, предвођене Исметом Бајрамовићем Ћелом, спремале свеобухватан напад на ЈНА без обзира на међународно право и ратна правила која штите санитетске јединице.
Када је и овај покушај спасавања пропао, генерал Кукањац је наредио оклопном батаљону са Грбавице да покуша трећи пут. И ова колона је, међутим, нападнута и заустављена код моста Врбања. Нападнута група војника и возила била је заробљена, а муслиманско-хрватске снаге нису допуштале извлачење. Ове акције указују на потпуну блокаду свих покушаја ЈНА да заштити своје снаге у граду.
Пропаст преговора и почетак трагедије у Добровољачкој
Док су се борбе водиле широм града, истог тог дана, 2. маја 1992. године, припадници ЈНА заробили су Алију Изетбеговића на сарајевском аеродрому. Ово заробљавање био је последњи покушај команде ЈНА да се извуку из све тежих околности у граду. Нада је била да ће се преговорима са политичким вођом муслимана моћи спасити живот војника и цивила који су се налазили у објектима под опсадом.
Након тешких преговора, постигнут је договор да се командант Друге војне области, генерал Кукањац, заједно са остатком војске повуче из Сарајева у Лукавицу. Договорено је да ће у пратњи конвоја бити сам Изетбеговић као гаранција да неће бити напада на повлачење ЈНА. Међутим, у Добровољачкој улици дошло је до бруталног прекида тог договора. Муслиманске снаге су напале колону и масакрирале многе младе војнике који су беспомоћно седели у својим возилима.
Овај напад у Добровољачкој постао је симбол почетка ратних страхота у Сарајеву. Напади на ЈНА и српске снаге у граду показали су да мир више није могућ, те да ће оружани сукоби обележити наредне године.