Први оружани напади у Босни и Херцеговини током 1991. године били су јасан показатељ да рат који је захватио сусједну Хрватску убрзано прелази на територију БиХ. Сукоби између припадника хрватских паравојних формација и Југословенске народне армије (ЈНА), као и напади на српска села у Посавини, означили су почетак крвавог рата који ће донијети страдање многим народима у тој републици.
Напад на транспортер ЈНА код Посушја: Први оружани инцидент у БиХ
Први значајан оружани сукоб на територији БиХ догодио се 18. септембра 1991. године када је група Хрвата из мјеста Вињани код Посушја напала транспортер ЈНА. Овај напад завршио се трагично, јер је погинуо водник ЈНА Војко Чех, а један војник је рањен. Сукоб у Посушју био је први директни напад на ЈНА у БиХ и показатељ да сукоби из Хрватске, гдје је рат већ бјеснио, све више захватају и Босну и Херцеговину.
Овај напад је био само почетак све чешћих сукоба између хрватских паравојних јединица, попут Збора народне гарде (ЗНГ) и Хрватских одбрамбених снага (ХОС), са једне стране, и ЈНА и српских снага, са друге. Хрватски националисти, охрабрени успјесима у Хрватској, настојали су ојачати свој утицај и у БиХ, посебно у Посавини и западној Херцеговини, гдје је већина становништва била хрватске националности.
Напад на српско село Сијековац: Почетак злочина у Посавини
Након напада на ЈНА код Посушја, сљедећи велики оружани инцидент догодио се у марту 1992. године, када су хрватске снаге прешле ријеку Саву и напале српско село Сијековац у Посавини. Овај напад је извршила 108. бригада ЗНГ из Републике Хрватске, која је 26. и 27. марта прешла Саву и ушла на територију БиХ, чиме је започео систематски напад на српска села у том региону.
У селу Сијековац, хрватске снаге су убиле 14 српских цивила, међу којима су били и жене и дјеца. Нападачи су пљачкали и палили српске куће, уништавајући имовину и застрашујући српско становништво. Овај напад је изазвао велике потресе међу Србима у Посавини и био је само наговјештај онога што ће уследити у наредним мјесецима.
Посавина је била од стратешког значаја за све зараћене стране због свог географског положаја, јер је повезивала западну и источну Босну и представљала коридор између Србије и Српске Крајине у Хрватској. Хрватске снаге су, уз подршку хрватских паравојних формација из БиХ, покушавале овладати овим простором како би осигурале контролу над кључним путним и жељезничким правцима.
Злочини над Србима у Посавини
Напад на Сијековац и убиство српских цивила само је један у низу злочина који су хрватске паравојне снаге починиле у Посавини током првих мјесеци 1992. године. У нападима на српска села, хрватске јединице су користиле сличне тактике као у Хрватској: убиства цивила, пљачке и уништавање српске имовине, како би изазвали страх и натјерали становништво на бијег.
Након Сијековца, хрватске снаге су нападале и друга српска села у Посавини, попут Брода и Дервенте. У тим нападима је погинуло на десетине српских цивила, а хиљаде су били присиљени да напусте своје домове и потраже уточиште у српским енклавама под контролом Војске Републике Српске.
Преношење рата из Хрватске у БиХ
Напади на српска села у Посавини и напади на ЈНА од стране хрватских паравојних снага били су дио шире стратегије преношења рата из Хрватске у БиХ. Хрватске политичке и војне елите, предвођене Фрањом Туђманом, тежиле су стварању „Велике Хрватске“ која би обухватила и дијелове БиХ, посебно Посавину и западну Херцеговину. Овај план је укључивао и систематско етничко чишћење Срба са тих простора како би се створио етнички чист хрватски простор.
Док је рат у Хрватској бјеснио, а ЈНА покушавала одржати ред и стабилност у БиХ, хрватске паравојне формације су користиле сваки тренутак слабости да би нападале српске снаге и цивиле. Напад на Сијековац и послије њега низ других инцидената у Посавини означили су почетак етничког чишћења Срба са овог простора, што је довело до масовног егзодуса и великих страдања српског становништва.
Закључак
Први оружани напади на ЈНА и српска села у Посавини били су почетак оружаних сукоба који ће захватити читаву БиХ током 1992. године. Напад на Сијековац и злочини почињени у том селу били су дио ширег плана хрватских политичких и војних елита за овладавање стратешким подручјем Посавине и застрашивање српског становништва. Ови догађаји само су наговијестили дуготрајне и крваве сукобе који ће услиједити у наредним годинама.