Година 1942. означила је један од најмрачнијих периода у историји Сарајева и околине током Другог свјетског рата. Док су нацистичке и усташке снаге наставиле своју политику етничког чишћења, терор који су спроводили према Србима и Јеврејима постао је још интензивнији и свеобухватнији. Ова година донијела је масовне депортације, погубљења и злочине који су били дио систематског плана уништења ових заједница.
Масовне депортације сарајевских Срба и Јевреја
Током 1942. године, масовни транспорти људи из Сарајева у усташке концентрационе логоре постали су учестали. Након што су прве депортације Јевреја почеле у септембру 1941. године, те су настављене у новембру исте године, нови талас хапшења и депортација захватио је сарајевске Србе и Јевреје током 1942. године.
Маја 1942. године, једна од највећих група сарајевских Срба, која је бројала око 500 мушкараца и 80 жена, депортована је у концентрациони логор Јасеновац. Овај логор постао је симбол страдања српског и јеврејског становништва током Другог свјетског рата на подручју Независне Државе Хрватске (НДХ), и то је био тек један од многих транспорти у овој години.
Током православног Божића 1942. године, око 500 Срба из сарајевске општине Бјелашница депортовано је у непознатом правцу, а претпоставља се да су одведени у Јасеновац. Ова депортација била је једна од многих у низу које су биле усмјерене на уништење српског становништва у Сарајеву и околини.
Хапшења и депортације у сарајевским селима
Депортације нису погодиле само градске области Сарајева, већ и околна села. Крајем јануара 1942. године, усташке снаге извршиле су хапшења Срба у селима Тарчин, Пазарић, Зовик, Хаџићи и Раковица. Ови заробљеници су одведени у затвор „Хасан кула“ у Сарајеву, гдје су били изложени ужасном мучењу и на крају депортовани у логоре смрти. Крајем марта 1942. године, једна група од 15 људи из ових села депортована је у логор Јасеновац, а неки су касније пребачени у Стару Градишку, док су остали такође завршили у Јасеновцу, али нешто касније.
Овај систематски план уништења српског и јеврејског становништва није био случајан, већ дио ширег пројекта етничког чишћења који су спроводиле усташке власти у НДХ. Август и септембар 1942. године донијели су нове депортације Јевреја из Сарајева, али овај пут не у Јасеновац, већ у логоре у Њемачкој. Ови транспорти представљали су коначну фазу уништења јеврејске заједнице у Сарајеву, која је била међу најстаријим и најугледнијим заједницама у граду прије рата.
Бројке депортованих Јевреја и Срба
Према подацима Јеврејске општине у Сарајеву, усташке власти су током рата организовале 28 транспорта сарајевских Јевреја у концентрационе логоре, а укупно је више од 8000 људи депортовано. Други извори наводе да је та бројка чак и већа, те да је око 9000 сарајевских Јевреја завршило у логорима. Само ријетки појединци успјели су преживјети и вратити се из логора.
Депортације Срба биле су подједнако ужасне. Док је Јасеновац био главна дестинација за већину српских цивила, многи су такође били одвођени у друге логоре унутар НДХ. Ови транспорти су били дио ширег плана уништења српског народа у Босни и Херцеговини и дијеловима Хрватске, који су подразумијевали не само депортације, већ и масовна погубљења.
Масовни злочини у Источној Босни
Током 1942. године, усташке и њемачке снаге нису се ограничиле само на депортације. Јануара 1942. године, кроз Источну Босну прошла је њемачко-домобранско-усташка казнена експедиција која је донијела нови талас страдања. У жељи да униште устаничке снаге, окупаторске снаге су започеле операције у сарајевско-романијској регији, али главне жртве ових акција били су цивили, углавном Срби.
Усташка јединица позната као Црна легија, предвођена Јуром Францетићем, била је посебно брутална. Док су устаници избјегавали фронталне сукобе са надмоћнијим снагама, Срби су били изложени масовним погубљењима и мучењима. Села широм Источне Босне, укључујући Сјеверско и Соколац, била су мјеста стравичних злочина. У селу Сјеверском, усташе су затвориле 70 жена, дјеце и стараца у зграду школе, бациле бомбе и запалиле је. Само три жене су преживјеле овај ужасан покољ.
Францетићева офанзива и геноцид у Источној Босни
Најстрашнији догађаји догодили су се током офанзиве Црне легије у Источној Босни. Францетићева јединица гонила је српске цивиле према обалама Дрине, гдје су људи покушавали прећи у Србију како би пронашли спас. На обалама Дрине одиграли су се стравични призори масовних убистава – усташе су клале све који су им пали у руке. Свједочанства говоре о тијелима бачена у ријеку, док је Дрина била пуна лешева.
Тачан број страдалих током ове офанзиве није познат, али процјене се крећу између 4000 и 8000 убијених цивила. Најмасовнији злочини догодили су се у мјестима Стари Брод и Милошевићи, гдје су жртве углавном биле из општина Пале, Соколац, Рогатица и околине.
Систематско уништење Срба и Јевреја током 1942. године
Година 1942. означила је један од најмрачнијих периода у историји Сарајева и околине током Другог свјетског рата. Док су нацистичке и усташке снаге наставиле своју политику етничког чишћења, терор који су спроводили према Србима и Јеврејима постао је још интензивнији и свеобухватнији. Ова година донијела је масовне депортације, погубљења и злочине који су били дио систематског плана уништења ових заједница.
Масовне депортације сарајевских Срба и Јевреја
Током 1942. године, масовни транспорти људи из Сарајева у усташке концентрационе логоре постали су учестали. Након што су прве депортације Јевреја почеле у септембру 1941. године, те су настављене у новембру исте године, нови талас хапшења и депортација захватио је сарајевске Србе и Јевреје током 1942. године.
Маја 1942. године, једна од највећих група сарајевских Срба, која је бројала око 500 мушкараца и 80 жена, депортована је у концентрациони логор Јасеновац. Овај логор постао је симбол страдања српског и јеврејског становништва током Другог свјетског рата на подручју Независне Државе Хрватске (НДХ), и то је био тек један од многих транспорти у овој години.
Током православног Божића 1942. године, око 500 Срба из сарајевске општине Бјелашница депортовано је у непознатом правцу, а претпоставља се да су одведени у Јасеновац. Ова депортација била је једна од многих у низу које су биле усмјерене на уништење српског становништва у Сарајеву и околини.
Хапшења и депортације у сарајевским селима
Депортације нису погодиле само градске области Сарајева, већ и околна села. Крајем јануара 1942. године, усташке снаге извршиле су хапшења Срба у селима Тарчин, Пазарић, Зовик, Хаџићи и Раковица. Ови заробљеници су одведени у затвор „Хасан кула“ у Сарајеву, гдје су били изложени ужасном мучењу и на крају депортовани у логоре смрти. Крајем марта 1942. године, једна група од 15 људи из ових села депортована је у логор Јасеновац, а неки су касније пребачени у Стару Градишку, док су остали такође завршили у Јасеновцу, али нешто касније.
Овај систематски план уништења српског и јеврејског становништва није био случајан, већ дио ширег пројекта етничког чишћења који су спроводиле усташке власти у НДХ. Август и септембар 1942. године донијели су нове депортације Јевреја из Сарајева, али овај пут не у Јасеновац, већ у логоре у Њемачкој. Ови транспорти представљали су коначну фазу уништења јеврејске заједнице у Сарајеву, која је била међу најстаријим и најугледнијим заједницама у граду прије рата.
Бројке депортованих Јевреја и Срба
Према подацима Јеврејске општине у Сарајеву, усташке власти су током рата организовале 28 транспорта сарајевских Јевреја у концентрационе логоре, а укупно је више од 8000 људи депортовано. Други извори наводе да је та бројка чак и већа, те да је око 9000 сарајевских Јевреја завршило у логорима. Само ријетки појединци успјели су преживјети и вратити се из логора.
Депортације Срба биле су подједнако ужасне. Док је Јасеновац био главна дестинација за већину српских цивила, многи су такође били одвођени у друге логоре унутар НДХ. Ови транспорти су били дио ширег плана уништења српског народа у Босни и Херцеговини и дијеловима Хрватске, који су подразумијевали не само депортације, већ и масовна погубљења.
Масовни злочини у Источној Босни
Током 1942. године, усташке и њемачке снаге нису се ограничиле само на депортације. Јануара 1942. године, кроз Источну Босну прошла је њемачко-домобранско-усташка казнена експедиција која је донијела нови талас страдања. У жељи да униште устаничке снаге, окупаторске снаге су започеле операције у сарајевско-романијској регији, али главне жртве ових акција били су цивили, углавном Срби.
Усташка јединица позната као Црна легија, предвођена Јуром Францетићем, била је посебно брутална. Док су устаници избјегавали фронталне сукобе са надмоћнијим снагама, Срби су били изложени масовним погубљењима и мучењима. Села широм Источне Босне, укључујући Сјеверско и Соколац, била су мјеста стравичних злочина. У селу Сјеверском, усташе су затвориле 70 жена, дјеце и стараца у зграду школе, бациле бомбе и запалиле је. Само три жене су преживјеле овај ужасан покољ.
Францетићева офанзива и геноцид у Источној Босни
Најстрашнији догађаји догодили су се током офанзиве Црне легије у Источној Босни. Францетићева јединица гонила је српске цивиле према обалама Дрине, гдје су људи покушавали прећи у Србију како би пронашли спас. На обалама Дрине одиграли су се стравични призори масовних убистава – усташе су клале све који су им пали у руке. Свједочанства говоре о тијелима бачена у ријеку, док је Дрина била пуна лешева.
Тачан број страдалих током ове офанзиве није познат, али процјене се крећу између 4000 и 8000 убијених цивила. Најмасовнији злочини догодили су се у мјестима Стари Брод и Милошевићи, гдје су жртве углавном биле из општина Пале, Соколац, Рогатица и околине.
Година 1942. представљала је врхунац систематског уништења Срба и Јевреја у Сарајеву и околини. Масовне депортације, хапшења и злочини које су спроводиле усташке и њемачке снаге оставили су трајне посљедице на град и његово становништво. Сарајево је изгубило хиљаде невиних жртава у геноциду који је систематски извођен са једним циљем – потпуно уништење цијелих заједница.