Улога римокатоличког клерикализма у сарајевској усташкој власти
Током Другог свјетског рата, римокатолички клерикализам одиграо је значајну и контроверзну улогу у успостављању и јачању усташке власти у Сарајеву. Вођени идеолошким и вјерским циљевима, многи припадници римокатоличке цркве активно су подржавали усташки режим, доприносећи прогонима и терору над Србима и Јеврејима. Ова сарадња између католичког клерикализма и усташа резултирала је неописивим злочинима и геноцидом, који су оставили дубоке трагове у историји Сарајева.
Католички клерикализам као ослонац усташке власти
Високи римокатолички клер, предвођен надбискупом Иваном Шарићем, одиграо је кључну улогу у успостављању усташке власти у Сарајеву. Шарић је био познат по својим проусташким ставовима и блиским везама са терористичким организацијама попут усташа још прије избијања рата.
Надбискуп Шарић још 1934. године био је активан у ширењу усташке идеологије, те је своје везе са усташама одржавао путем путовања у Сјеверну и Јужну Америку, гдје је одржавао контакте са усташким дијаспорама. Његова подршка усташама није била само теоријска или идеолошка — он је активно учествовао у припремама за атентат на краља Александра у Марсељу 1934. године, помажући у планирању и финансирању терористичких акција.
Божидар Брало: Шарићева десна рука и организатор терора
Један од најближих сарадника надбискупа Шарића био је жупник Божидар Брало, који је постао један од водећих организатора усташке власти у Сарајеву. Брало је, заједно са истакнутим муслиманским и хрватским интелектуалцима, учествовао у формирању „Акционог одбора Хрвата националиста“, који је одиграо кључну улогу у успостављању усташке контроле у граду.
Акциони одбор Хрвата националиста, којег су чинили Брало, др Хакија Хаџић, др Атиф Хаџикадић и други, одмах је ступио у контакт са њемачким командантима како би осигурао подршку за успостављање усташке власти. Овај одбор је већ у првим данима њемачке окупације организовао доставу оружја, пропусница и логистичке подршке за формирање нове усташке власти, чиме су се стекли услови за спровођење терора над српским и јеврејским становништвом.
Римокатоличка подршка усташком терору: Благослов злочина
Убрзо након што је усташка власт завела контролу у Сарајеву, надбискуп Шарић и његови сарадници активно су подржавали прогоне Срба и Јевреја. Надбискуп је, како би учврстио усташки режим, јавно подржавао усташке злочине, а чак је и у својим новинским чланцима величао усташку идеологију.
У једном од својих чланака у Sarajevskom listu из маја 1941. године, Шарић је јавно поздравио формирање Независне Државе Хрватске и изразио захвалност Богу за успјех усташког покрета. У истом тексту, он је истакао да је пјевао са усташама и молио се за њиховог вођу, Анту Павелића. Овакве изјаве нису биле ријеткост, већ су биле дио шире кампање римокатоличког клерикализма за подршку новој власти.
Шарић је и лично благосиљао усташку војску, укључујући Јуру Францетића, једног од најсвирепијих усташких злочинаца, који је водио акције чишћења Срба из државних и јавних служби, као и постављање усташких повјереника у српске и јеврејске радње.
Надбискуп Шарић као идеолошки вођа
Шарић је био не само духовни вођа новоуспостављене власти, већ и њен идеолошки вођа. Његов утицај био је дубок, а као надбискуп имао је могућност да значајно обликује друштвену и политичку атмосферу у Сарајеву.
Под његовим вођством, римокатолички клер је постао један од највећих савезника усташке власти, а католичке установе и школе постале су мјеста гдје су ширене идеје о расној чистоћи и хрватском национализму. Шарић је у својим проповиједима и јавним наступима јасно заступао ставове који су подржавали усташку идеологију, што је додатно подстицало терор над Србима и Јеврејима.
Закључак: Клерикализам као подршка усташком геноциду
Улога римокатоличког клерикализма у Сарајеву током усташке власти била је кључна у ширењу и одржавању усташке идеологије. Надбискуп Шарић и његови сарадници били су не само пасивни посматрачи већ и активни учесници у прогону и геноциду над Србима и Јеврејима. Њихова подршка дала је легитимитет злочинима који су почињени, док је римокатоличка црква у Сарајеву постала један од стубова нове усташке власти.
Римокатолички клерикализам у Сарајеву био је не само религијска већ и политичка сила која је активно подржавала терор, што је допринијело трагичним страдањима и масовним злочинима који су обиљежили Други свјетски рат на овим просторима.