Након инвазије Њемачке на Краљевину Југославију у априлу 1941. године, Сарајево је убрзо постало мјесто сурове окупације и систематског терора над српским и јеврејским становништвом. Њемачке трупе, уз подршку домаћих муслиманских и хрватских колаборациониста, брзо су успоставиле контролу над градом, што је довело до почетка геноцидне кампање против Срба и Јевреја. Овај терор је трајао све до краја рата, остављајући дубоке трагове у историји града и народа.
Њемачке трупе у Сарајеву: Почетак окупације
Њемачке копнене јединице ушле су у Сарајево 15. априла 1941. године, након жестоког бомбардовања које је уништило дијелове града и изазвало бројне жртве. Ова окупација је одмах наишла на подршку локалног муслиманског и хрватског становништва, које је срдачно дочекало њемачке трупе. Овај савез са окупаторима убрзо је омогућио систематско спровођење терора над Србима и Јеврејима у граду.
Већ 16. априла, дан након уласка њемачких трупа, започети су први напади на јеврејске богомоље и имовину. У овим нападима, муслиманска свјетина, уз подршку њемачких војника, демолирала је синагоге, пљачкала куће и радње, што је означило почетак организованог терора над Јеврејима.
Прогон Јевреја: Први талас терора
Њемачка нацистичка идеологија, која је промовисала расну чистоћу и антисемитизам, одмах је нашла своје изразе у Сарајеву. Сарајевски Јевреји су били једни од првих на удару, а њихови лидери су одмах ухапшени и депортовани у логоре. Надрабин Сарајева, др Мориц Леви, ухапшен је и депортован у логор у Грац, док су други угледни Јевреји, попут др Леона Перића, одведени у логоре у Копривници.
Пљачке јеврејске имовине биле су свакодневне, а многе синагоге су разорене или опљачкане. Јеврејске породице су остале без својих домова и послова, док су многи од њих били ухапшени или убијени. Сарајево је постало једно од највећих мјеста страдања Јевреја на Балкану.
Срби под ударом нацистичког терора
Након првих напада на Јевреје, њемачки окупатори су се усмјерили и на српско становништво. Српске институције и друштва су стављене под њемачку контролу, док су бројни угледни Срби ухапшени и послати у логоре или стрељани. Пуковник Бекет, њемачки командант Сарајева, одмах је увео низ рестриктивних мјера, укључујући полицијски час и забрану посједовања оружја, што је додатно изоловало српско становништво.
Разоружавање српских војника и официра био је један од главних приоритета окупатора. Бројни припадници Југословенске краљевске војске, који су били заробљени након капитулације, послати су у њемачке логоре. Многи од њих су страдали од тортуре или убијени у тим логорима, док је српско цивилно становништво било изложено сталним репресијама.
Пљачке и уништавање српске и јеврејске имовине
Њемачки окупатори, уз подршку локалних колаборациониста, почели су систематско пљачкање српске и јеврејске имовине. Сви значајнији индустријски и трговачки објекти стављени су под њемачку контролу, а роба је транспортована у Њемачку. Многе радње су биле опљачкане, а власници ухапшени или депортовани.
Занимљиво је да су пљачке често добијале привид легалности кориштењем њемачких рајхсмарака, које су окупатори штампали у покретним војним штампаријама. Овакав вид пљачке омогућио је њемачким трупама да без отпора преузму огромне количине имовине од локалног становништва.
Сарадња са колаборационистима: Подршка локалних муслимана и хрвата
Њемачка окупациона власт у Сарајеву ослањала се на подршку локалног муслиманског и хрватског становништва, који су колаборирали са окупаторима и активно учествовали у прогонима Срба и Јевреја. Многи од њих су добровољно приступали усташким и нацистичким формацијама, а неки су добијали функције у новој власти.
Високи римокатолички клер, предвођен надбискупом Иваном Шарићем и жупником Божидаром Бралом, такође је одиграо кључну улогу у успостављању усташке власти у Сарајеву. Надбискуп Шарић, познат по својим проусташким ставовима, активно је помагао новој власти, благосиљајући њихове акције и подржавајући злочине против Срба и Јевреја.
Закључак: Почетак геноцида у Сарајеву
Успостављање њемачке окупације у Сарајеву означило је почетак систематског терора над Србима и Јеврејима, који је трајао током читавог рата. Њемачке трупе, уз подршку локалних колаборациониста, спровеле су пљачке, депортације и масовна убиства, што је резултирало огромним губицима међу српским и јеврејским становништвом.
Терор и репресија били су свакодневница за Србе и Јевреје, док је Сарајево, под окупацијом нацистичких и усташких снага, постало мјесто геноцида и један од симбола страдања у Другом свјетском рату.