Током Првог свјетског рата, аустроугарске власти у Босни и Херцеговини организовале су специјалне јединице под називом шуцкори, који су имали улогу одржавања реда и безбједности у позадини фронта. Међутим, ове јединице, састављене углавном од лојалног муслиманског и католичког становништва, брзо су се претвориле у оруђе терора над српским народом. Шуцкори су извршили бројне злочине над српским цивилима, а њихова суровост постала је симбол страдања српског народа у Босни и Херцеговини.
Оснивање шуцкора: Алат за терор
Шуцкори су били нерегуларне војне формације које је Аустроугарска организовала почетком Првог свјетског рата као вид подршке свом режиму у Босни и Херцеговини. Првобитно, њихова улога је била да чувају важне стратешке објекте као што су мостови, пруге и саобраћајнице. Међутим, брзо су почели да извршавају и задатке који су укључивали прогоњење и терорисање српског становништва, под изговором заштите монархије од унутрашњих непријатеља.
Муслиманско и католичко становништво било је масовно регрутовано у шуцкоре, са обећањима да ће избјећи мобилизацију на фронт. Шуцкори су били мотивисани и обећањем добрих дневница, али и могућношћу да учествују у пљачкама и репресијама над Србима. Ове јединице су формално имале задатак да штите позадину фронта, али су у пракси постале средство за брутално сузбијање сваког отпора српског народа.
Шуцкори и вјерски раздор
Аустроугарска је вјешто искористила вјерске разлике у Босни и Херцеговини, посебно између православних Срба с једне, те католика и муслимана с друге стране. Шуцкори су постали важан дио политике распиривања мржње и сукоба међу становништвом. Муслимани су, нарочито у Сарајеву и његовој околини, изражавали лојалност према Аустроугарској, а фетва шејх-ул-ислама из Цариграда, којом је позвано на џихад против сила Антанте, само је додатно потакла муслиманско становништво да се укључи у прогоне Срба.
Терор шуцкора над српским становништвом
Шуцкори су спроводили систематске злочине над српским становништвом, што је укључивало убиства, пљачке и прогоне. Један од најпознатијих примјера терора био је убиство Мила Кусмука и његових малољетних синова на Палама. Шуцкори, предвођени жандармима, ухватили су његову породицу, убили их, а трећег сина одвели у Сарајево, гдје је објешен.
Семизовац је био једна од локација гдје су шуцкори починили бројне злочине. Према извјештајима, злогласни жандармеријски наредник са Илиџе, заједно са шуцкорима, погубио је више од 50 невиних Срба сељака у том подручју. Ови злочини били су дио ширег плана етничког чишћења и систематског прогона српског народа.
Погроми и убиства цивила
Током рата, након повлачења српске и црногорске војске из Источне Босне, шуцкори су почели да врше масовна убиства српских цивила под оптужбама за шпијунажу или заједнички дочек српске војске. Само на Палама, у октобру 1914. године, шуцкори су убили 52 српска цивила, што је био дио шире кампање терора која је била усмјерена на потпуно уништење српске заједнице у том подручју.
Ови злочини нису били ограничени само на Источну Босну. Убиства и прогони Срба дешавали су се широм Босне и Херцеговине, а шуцкори су играли кључну улогу у спровођењу ових операција. Многи Срби су убијани без икаквог судског процеса, а њихова имовина је пљачкана и уништавана.
Суровост шуцкора: Примјери злочина
Један од најпотреснијих примјера терора шуцкора био је случај убијања 52 српска цивила на Палама, гдје су жртве убијене на бруталан начин. Шуцкори су предводили ова убиства, често у сарадњи са аустроугарским војницима. Злочини су били систематски и укључивали су мучења, стријељања и вјешања невиних цивила, који су често убијани пред својим породицама.
На Илиџи је забиљежен случај убијања 11 српских цивила, чија тијела су закопана поред хотела Херцеговина. Овај злочин су предводили шуцкори у сарадњи са локалним властима, а жртве су биле цивили који нису имали никакве везе са војним активностима. Овај примјер показује колико су шуцкори били организовани и уско повезани са аустроугарским властима.
Политика мржње и етничко чишћење
Шуцкори су били инструмент политике мржње и етничког чишћења, коју је Аустроугарска спроводила у Босни и Херцеговини током рата. Њихова улога није била само у физичком уништавању српског становништва, већ и у психолошком терору који је био усмјерен на слом српске заједнице. Терор шуцкора био је дио ширег плана аустроугарске репресије над Србима, који је имао за циљ да уништи српски идентитет и отпор.
Закључак: Насљеђе терора шуцкора
Терор шуцкора остао је дубоко урезан у сјећању српског народа у Босни и Херцеговини. Шуцкори су били симбол бруталности и нељудског поступања према невиним цивилима, а њихови злочини представљају једно од најмрачнијих поглавља у историји Првог свјетског рата у овом региону.
Злочини које су починили над српским становништвом били су дио шире кампање етничког чишћења, у којој су аустроугарске власти искористиле локалне разлике како би распиривале мржњу и подстицале насиље. Њихова суровост и бестијалност свједоче о дубини мржње и непријатељства које је владало према Србима током Првог свјетског рата.
Шуцкори су, у суштини, били симбол неправде и репресије, а њихови злочини над Србима остаће упамћени као трагично насљеђе једног суровог режима који је користио сва средства да би сузбио сваки облик отпора и слободе.