Масакр у Добровољачкој улици, који се одиграо 3. маја 1992. године у Сарајеву, представља један од најконтроверзнијих и најболнијих догађаја у почетним фазама рата у Босни и Херцеговини. Овај инцидент је постао симбол како за прекинуте преговоре и преваре, тако и за суровост рата који ће убрзо захватити читаву земљу.
Контекст догађаја
Почетком маја 1992. године, сукоби у Сарајеву су већ ескалирали. Југословенска народна армија (ЈНА), која је до тада била званична војна сила на територији Босне и Херцеговине, нашла се у све тежем положају. Војне објекте ЈНА, укључујући команду Друге војне области, опколиле су муслиманско-хрватске паравојне формације, док су војници у објектима били изложени сталним нападима. Напетости су додатно порасле након што су јединице ЈНА заробиле Алију Изетбеговића, тадашњег предсједника Предсједништва БиХ, на сарајевском аеродрому 2. маја 1992. године, док се враћао са мировних преговора из Лисабона. Намера команданта Друге војне области, генерала Милутина Кукањца, била је да обезбиједи сигуран пролаз својим снагама из Сарајева уз помоћ овог заробљавања, што је покренуло преговоре о обостраном повлачењу.
Преговори: Обећања која нису испуњена
Након заробљавања Изетбеговића, генерал Кукањац је иницирао преговоре са муслиманским властима и УН-ом, настојећи да издејствује договор који би омогућио безбедно повлачење преосталих јединица ЈНА из Сарајева у Лукавицу. Преговори су били тешки, али се на крају дошло до споразума који је предвиђао да се ЈНА мирно повуче из града, уз гаранције да муслиманске паравојне јединице неће напасти колону војних возила. Гарант тог споразума била је и чињеница да ће се у колони возила налазити сам Алија Изетбеговић, као и командант УМПРОФОР-а, генерал Луис Мекензи.
Дана 3. маја 1992. године, конвој ЈНА почео је повлачење из Сарајева, кренувши из команде Друге војне области. У конвоју су били генерал Кукањац, Алија Изетбеговић и генерал Мекензи, који су требали гарантовати сигуран пролазак. Међутим, када је колона стигла до Добровољачке улице, напетости су се нагло повећале. У том тренутку, дошло је до прекида поверења између зараћених страна, а муслиманско-хрватске паравојне снаге искористиле су прилику да изврше напад на колону.
Прекинута колона: Почетак масакра
Како је конвој пролазио кроз Добровољачку улицу, муслиманске снаге, углавном припадници Територијалне одбране БиХ, затворили су пут и пресекли конвој на два дела. Први део колоне, у којем су се налазили Изетбеговић, генерал Кукањац и генерал Мекензи, пуштен је да настави пут ка Лукавици, али је други део колоне, у којем су били млади војници и цивили, био заустављен и изложен немилосрдном нападу. Војници су беспомоћно седели у камионима, потпуно неспремни за оно што ће уследити.
Један од сведока догађаја описао је сцене које су уследиле као потпуни хаос: „Цијели конвој је стао, а војници Територијалне одбране отворили су ватру на беспомоћне младиће у камионима. Пуцњи, вриска, детонације — све је трајало неколико минута, али су те минуте изгледале као вјечност. Војници ЈНА су безусловно предавали оружје, али је упркос томе пуцњава настављена.“
Пакао у Добровољачкој
Напад на колону у Добровољачкој улици одвијао се без обзира на то што је договором било обећано мирно повлачење. Већина војника у конвоју били су младићи на редовном одслужењу војног рока, потпуно неспремни за борбу, а многи од њих су били ненаоружани. Упркос томе, муслиманске снаге су пуцале по њима са свих страна, користећи снајпере, противоклопна средства и аутоматско оружје. Конвој је био заробљен, а војници су били изложени немилосрдном насиљу.
Генерал Луис Мекензи, који је лично присуствовао догађају, касније је сведочио да су војници Територијалне одбране отворили ватру на беспомоћне младиће, и да је видео крв како прска по прозорима возила. Према његовим речима, један од нападача је претио да ће бацити гранату у камион пун војника ако не предају оружје. Упркос предаји, насиље није престало.
Многи војници су одмах убијени на лицу места, док је некима пружена шанса да се предају, након чега су били заробљени и одведени у салу „Партизан“, где су били подвргнути стравичним мучењима. Према сведочењима преживелих, заробљени војници, посебно они српске националности, били су пребијани, вређани и понижавани, а многи од њих никада нису преживели ово заробљеништво.
Последице масакра
Масакр у Добровољачкој улици оставио је за собом десетине мртвих и рањених војника, а многи су били заробљени и мучени. Према подацима Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске, 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву је убијено 28 припадника ЈНА, док се за још шест њих не зна под којим околностима су убијени. На тај начин, масакрирањем младих војника који су били на одслужењу војног рока и цивилног особља на служби у ЈНА, прављен је мит о „агресији“ Југословенске народне армије и Срба на Босну и Херцеговину, као и о „јуначкој“ одбрани Сарајева.
Овај догађај оставио је дубоке ожиљке у сећању српског народа и постао симбол прекинуте комуникације и пропалих преговора између зараћених страна. Масакр у Добровољачкој улици постао је снажан показатељ да у ратним условима не постоји гаранција за безбедност, чак ни када су преговори постигнути.
За многе Србе, овај догађај је био доказ да је политичко руководство муслиманске заједнице, на челу са Алијом Изетбеговићем, било неспремно за мирно решење конфликта и да је преговоре користило као средство за постизање војних циљева. Са друге стране, овај масакр је додатно учврстио уверење међу српским војницима и политичарима да је неопходно формирати и ојачати сопствену територијалну контролу и војску како би се заштитили од сличних напада.
Закључак
Масакр у Добровољачкој улици остаје једна од најмрачнијих епизода у рату у Босни и Херцеговини. Иако је овај догађај био резултат прекинутог споразума и преваре, његове последице су дубоко утицале на каснији ток сукоба у Сарајеву и широм Босне. Осим људских жртава и трагедије породица које су изгубиле своје најближе, масакр је утицао на додатну ескалацију насиља и неповерење међу зараћеним странама, чиме је постао један од симбола суровости и бруталности рата који је уследио.