У ноћи 9. на 10. јун 1992. године, српско село Чемерно, у општини Илијаш, постало је поприште једног од најсвирепијих масакра током рата у Босни и Херцеговини. То село, које је до тада било мирна заједница српских породица, претворило се у сцену ужаса и страдања, када су муслиманско-хрватске формације из околних места, уз помоћ локалних муслиманских села, извршиле синхронизован напад на Чемерно.
Припреме и напад
Муслиманско-хрватске снаге из Брезе, Какња, Високог и Илијаша, потпомогнуте мјештанима из муслиманских села Корита, Округлице и Махмутовић ријеке, кренуле су у организован напад на Чемерно. Напад је био пажљиво испланиран и спроведен у ноћним сатима, изненада, како би се избегла могућност организоване одбране од стране мештана. Село је нападнуто са свих страна, а изненадна офанзива оставила је становнике Чемерна беспомоћнима.
Чемерно је било стратешки важно због свог положаја и већинског српског становништва. Иако су становници знали за напетости у региону, нису очекивали да ће бити мета тако бруталног напада. Нападачи су били добро опремљени и припремљени, док мештани нису пружили отпор због изненадности напада и недостатка наоружања.
Масакр становништва
Масакр у Чемерну оставио је за собом 31 убијеног становника. Начин на који су становници Чемерна страдали био је посебно свиреп. Према сведочењима преживелих, Здравко Дамјановић, један од првих који је ухваћен, био је мучен на најбруталнији начин: извађене су му очи, кожа му је гулена и резан је ножем док није подлегао ранама. Манојлу Ћуку су клијештима чупани нокти пре него што је масакриран, а Нова Цветковића су заклали.
Сестре Ранка и Јадранка Дамјановић оборене су на земљу и избодене ножем више од педесет пута, док је њихова мајка Спасенија заклана поред њих. Ови свирепи напади били су део систематског насиља над српским цивилима у том региону, а Чемерно је постало симбол оваквог страдања.
Миливоје Еро, један од сведока који је стигао у Чемерно након напада, први је пронашао тела своје супруге и њене породице. Његова супруга Ранка је мучена, ископане су јој очи и одсечене дојке, а на телу су били трагови клања. Њена мајка Спаса избодена је ножем и убијена рафалом. Ова свирепост оставила је дубоке трауме не само преживелима већ и читавој српској заједници у околини.
Последице масакра
Напад на Чемерно био је део ширег плана етничког чишћења српских села у околини Сарајева и широм Босне и Херцеговине. Муслиманско-хрватске снаге, потпомогнуте локалним становништвом из околних муслиманских села, имале су за циљ да протерају и униште српско становништво у том региону. Након масакра у Чемерну, српске снаге су покушале да одговоре, али када су стигле у село, нападачи су већ били завршили свој крвави пир и повукли се.
Масакр у Чемерну био је само један у низу злочина који су почињени над српским цивилима током рата у Босни и Херцеговини. Овај напад показао је суровост и бруталност са којом су се напади изводили, а свирепа убиства цивила била су део стратегије терора и застрашивања. Судбина Чемерна оставила је дубоке ожиљке у сећању српског народа и постала симбол страдања цивила у овом рату.
Сведочења преживелих
Сведочења преживелих, као што је Миливоје Еро, показују колико је био ужасан призор након повратка у Чемерно. Преживели су се сусрели са призорима тела која су била мучена на најсвирепији начин, са знацима мучења, клања и употребе оружја. Такви призори оставили су трајне последице на психу оних који су изгубили своје најмилије и видели размере ужаса који је задесио њихову заједницу.
Закључак
Масакр у Чемерну остаје једна од најсуровијих трагедија у рату у Босни и Херцеговини. Овај напад симболизује страдање српских цивила који су били мета етничког чишћења и бруталног насиља. Без обзира на све трагедије, Чемерно је остало упамћено као место отпора и сећања на невине жртве који су страдали у овој бруталној ноћи.