Јуна 1992. године, током рата у Босни и Херцеговини, засеок Кртине у селу Караула, општина Илијаш, постао је поприште једног од најсвирепијих злочина над српским цивилима. Породица Росуљаш, која је живела у овом малом српском засеоку, доживела је трагичан крај када су муслиманске јединице, потпомогнуте локалним становништвом, напале ово подручје и масакрирале пет чланова породице. Овај догађај остаје упамћен као један од бројних примера етничког насиља и злочина над српским становништвом током рата.
Напад на засеок Кртине
Дана 14. јуна 1992. године, муслиманске снаге из оближњих места организовале су напад на засеок Кртине, који је био насељен углавном српским становништвом. Засеок Кртине био је једини српски део села Караула и био је потпуно окружен муслиманским насељима. У контексту шире ратне офанзиве која је имала за циљ етничко чишћење српских села у околини, ове јединице су се одлучиле за бруталан напад на Кртине.
Напад је био брз и немилосрдан. Становници Кртина, углавном цивили, били су беспомоћни пред наоружаним муслиманским војницима. Окружени са свих страна, нису имали шансе да се одбране или побегну. Петоро чланова породице Росуљаш ухваћено је током напада, и на најсвирепији начин били су масакрирани. Начин на који су убијени сведочи о дубокој мржњи и жељи да се нанесе највећа могућа патња пре саме смрти.
Свирепост злочина
Муслимански војници нису користили само ватрену силу за убијање чланова породице Росуљаш. Сви су страдали ударцима тупих предмета, што указује на свирепост и мржњу са којом су приступили својим жртвама. Овај бруталан начин убијања оставио је дубок траг у сећању на страдање српских цивила у овом региону.
Тела чланова породице Росуљаш била су тешко осакаћена. Ударци по телима показивали су да су жртве мучене пре него што су коначно подлегле повредама. Масакр је био изведен на такав начин да је очигледно био део ширег терора и застрашивања српског становништва, са намером да се становништво протера и село очисти од Срба.
Сведочења преживелих
Иако је већина мештана засеока Кртине страдала у овом нападу, сведочења преживелих која су стигла до српских снага касније су помогла у реконструкцији догађаја и сведочењу о размерама злочина. Сведоци који су стигли до српске територије касније су описивали како су чули крике жртава током мучења, али нису могли да помогну јер је засеок био под контролом муслиманских снага.
Након што су српске снаге ушле у подручје Кртина, тела жртава била су пронађена у ужасном стању. Сви знаци на телима указивали су на то да су жртве биле мучене пре смрти, што је додатно нагласило бруталност злочина и страдање невиних цивила. Ова сведочења и патолошки налази пружили су доказе о размерама овог зверског чина.
Последице заједнице
Страдање породице Росуљаш оставило је дубоке ране не само међу њиховим преживелим сродницима већ и у широј српској заједници у том региону. Напад на засеок Кртине и брутално убиство пет чланова породице Росуљаш био је део ширег плана етничког чишћења Срба са овог подручја. Овај злочин је у великој мери допринео ширењу страха међу српским становништвом, које је било изложено константним нападима и провокацијама.
Засеок Кртине је након овог напада готово потпуно напуштен, јер су преостали мештани побегли у страху од даљих напада. Овај злочин био је само један у низу напада на српска села у околини Сарајева, који су имали за циљ протеривање српског становништва и стварање етнички чистих подручја.
Закључак
Трагедија у засеоку Кртине и страдање породице Росуљаш представља један од најболнијих примера страдања српских цивила током рата у Босни и Херцеговини. Овај бруталан масакр остаје дубоко урезан у колективно сећање српског народа и сведочанство је о суровости рата и свирепости етничког чишћења. Жртве из засеока Кртине симбол су невиних страдалника чији су животи угашени у таласу насиља и мржње која је захватила овај регион.