Масакр на пијаци Маркале, који се догодио у Сарајеву 5. фебруара 1994. године, представља један од најпознатијих, али и најконтроверзнијих догађаја током рата у Босни и Херцеговини. Преко медија је масакр одмах приписан српским снагама, што је резултирало међународном осудом Срба и интензивирањем политичких и војних притисака на Републику Српску. Међутим, многи извори, укључујући и независну истрагу руског официра пуковника Андреја Демуренка, доводе у питање званичну верзију догађаја и указују на могућност да су муслиманске снаге саме организовале овај напад како би добиле међународну подршку.
Контекст догађаја: Масакр на пијаци Маркале
5. фебруара 1994. године, експлозија минобацачке гранате на препуној пијаци Маркале у Сарајеву усмртила је 68 људи и ранила више од 140. Овај догађај одмах је представљен у медијима као напад српских снага, које су наводно гађале цивилне мете из својих положаја око града. Међународна заједница, подстакнута шокантним извештајима и сликама страдалих, осудила је Србе за овај злочин, што је довело до повећања притиска на руководство Републике Српске и њених војних структура.
Међутим, убрзо након догађаја, појавиле су се сумње у званичну верзију масакра. Руски официр Андреј Демуренко, који је био део снага УН у Сарајеву, покренуо је независну истрагу која је изнела значајне неусклађености у званичној верзији догађаја.
Независна истрага: Демуренкови докази
Андреј Демуренко, руски пуковник у саставу мировних снага УН, одмах након масакра на Маркалама започео је своју истрагу. Његови закључци су драматично супротни од онога што је приказивано у медијима.
-
Географски положај минобацача – Демуренкова истрага показала је да је пут којим је наводно граната долетела са српских положаја на Маркале готово немогућ. Трајекторија гранате није одговарала углу који би био потребан да граната долети са српских положаја.
-
Природа експлозије – Уместо да се ради о гранати испаљеној са српских положаја, Демуренко је утврдио да је експлозија на Маркалама вероватно била резултат претходно постављене мине усмереног дејства, што значи да је експлозив био подметнут и активиран са лица места. Овај налаз је у потпуности мењао контекст догађаја, указујући на то да је масакр био унапред планиран и изведен са циљем изазивања медијске и политичке реакције.
-
Испитивања локалитета – Током своје истраге, Демуренко је успео да утврди да су на месту експлозије и околини пронађени трагови који указују да експлозив није долетео, већ био постављен у близини, што је додатно потврдило његову хипотезу о унапред планираном сценарију.
Политичка последица: Како су резултати истраге били игнорисани
Иако су резултати Демуренкове истраге јасно указивали да Срби нису могли бити одговорни за масакр, његови закључци су били игнорисани од стране УН и међународне заједнице. Чак су неки чланови УН и међународних снага одбили да прихвате Демуренкове резултате, иако нису могли понудити валидан контрааргумент.
Уместо признања истине, Демуренко је био мета притисака и претњи. Два пута је на њега извршен покушај атентата снајперским хицима, а добијао је и директне телефонске претње смрћу. Све то указује да је Демуренкова истрага представљала озбиљну опасност за званични наратив који је подржавала међународна заједница.
Масакр као средство за интервенцију
Масакр на Маркалама био је преломни тренутак који је послужио као изговор за повећање међународног притиска на Србе и на крају довео до НАТО интервенције против Републике Српске. Иако су многи убрзо схватили да је званична верзија догађаја проблематична, масакр је остао снажан симбол наводне агресије Срба на цивилно становништво Сарајева.
Историјска ревизија и улога истине
Иако се након рата појавило много доказа и сведочанстава који указују на могућност да су масакри на Маркалама били исценирани од стране муслиманских снага, међународна заједница и даље у великој мери подржава првобитни наратив. Ово је посебно важно када је реч о историјској ревизији рата у БиХ и разматрању начина на који су медији и политички притисци утицали на ток сукоба.
Руски пуковник Андреј Демуренко и његова истрага остају кључни за разумевање истине о масакру на Маркалама. Његови налази сугеришу да је један од највећих злочина током рата у Сарајеву могао бити пажљиво планиран с циљем манипулације светском јавношћу. Овај случај указује на потребу за независним и непристрасним истрагама ратних злочина како би се спречиле манипулације и злоупотребе у будућности.
Закључак
Масакр на Маркалама остаје један од најконтроверзнијих догађаја рата у БиХ. Иако је првобитно представљен као доказ српске агресије, резултати независне истраге руског официра Андреја Демуренка откривају да је овај догађај могао бити манипулација с циљем стварања лажне слике рата у Сарајеву и оправдања интервенције НАТО-а.
Истина о масакру на Маркалама, као и о многим другим догађајима током рата у БиХ, и даље је предмет истраживања и дебате. Историјска ревизија и анализе независних истраживача попут Демуренка остају кључне за разоткривање правих мотива и актера у овом трагичном сукобу.