Са успостављањем усташке власти у Сарајеву у априлу 1941. године, започео је бруталан и систематски прогон Срба и Јевреја. Под окриљем новоуспостављене Независне Државе Хрватске (НДХ), усташки режим је одмах почео спроводити репресивне мјере које су резултирале масовним убиствима, депортацијама и пљачком српског и јеврејског становништва. У том процесу, значајну улогу одиграо је сарајевски римокатолички клер, као и локалне усташке власти које су ревносно проводиле политику етничког чишћења.
Оснивање усташке власти у Сарајеву
По уласку њемачке војске у Сарајево 15. априла 1941. године, створени су услови за успостављање усташког режима. Већ 16. априла, усташе су започеле организовање власти у граду, са подршком њемачке војске и локалног муслиманског и хрватског становништва.
Истог дана, формиран је Акциони одбор Хрвата националиста, у којем су кључну улогу имали Божидар Брало, др Хакија Хаџић и др Атиф Хаџикадић. Ова група је организовала контакт са њемачким командантима и добила њихову подршку за стварање усташке власти. Тиме је започео терор над Србима и Јеврејима у Сарајеву, који је постао дио ширег усташког плана геноцида над „неподобним“ народима.
Прве мјере: Прогони, отпуштања и пљачке
Један од првих корака усташког режима у Сарајеву било је отпуштање свих Срба из државних служби и јавних установа. Срби су масовно губили радна мјеста, а њихова имовина била је конфискована и дата усташким повјереницима. Ова акција је била усмјерена на економско уништавање Срба, како би се онемогућило њихово даље учешће у друштвеном и политичком животу града.
Поред Срба, Јевреји су такође били мета систематског прогона. Њемачке јединице, заједно са усташким властима и муслиманским милицијама, организовале су нападе на јеврејске богомоље и имовину. Већ 16. априла 1941. године, разрушен је Сефардски храм у Сарајеву, а јеврејска заједница изложена је систематском насиљу и пљачки. Јеврејима је конфискована имовина, а многи су били депортовани у логоре.
Етничко чишћење и насилна мобилизација
Усташке власти су вршиле масовне претресе српских и јеврејских домова, у потрази за оружјем или било којим доказом „нелојалности“ према новој власти. Ови претреси често су били изговор за пљачку и малтретирање становништва. Усташе су, уз подршку локалног муслиманског становништва, вршиле насилне одводе Срба и Јевреја у логоре или на принудни рад.
Ови програми етничког чишћења били су дио ширег усташког плана, који је имао за циљ потпуно уништење српске и јеврејске популације у Сарајеву и широм НДХ. Срби и Јевреји који су покушали пружити отпор били су хапшени и ликвидирани. Многи су завршили у усташким логорима, гдје су били изложени тортури, глади и смрти.
Улога римокатоличке цркве
Римокатолички клер у Сарајеву, на челу са надбискупом Иваном Шарићем, одиграо је значајну улогу у јачању усташке власти. Шарић је јавно подржавао усташки режим и активно учествовао у организовању политичке и друштвене подршке за нову власт. У својим проповиједима и новинским чланцима, Шарић је величао усташке злочине и охрабривао католике да се прикључе „борби за чисту хрватску државу“.
Католичка црква у Сарајеву постала је идеолошки ослонац усташке политике, оправдавајући злочине над Србима и Јеврејима као дио шире мисије изградње хрватске нације. Шарић је посебно био активан у промоцији сарадње са муслиманским становништвом, називајући их „цвијећем хрватског народа“ и позивајући их да се придруже усташкој војсци.
Закључак: Прогон као дио ширег плана геноцида
Први кораци усташког режима у Сарајеву били су обиљежени бруталним прогоном Срба и Јевреја. Усташке власти, уз подршку римокатоличког клерикализма и њемачких окупационих снага, спроводиле су систематско етничко чишћење, пљачку и уништење цијелих заједница.
Брутални прогони, који су започели у првим данима усташке власти, наставили су се током цијелог рата, остављајући дубоке трагове у историји Сарајева. Срби и Јевреји били су стављени ван закона, изложени репресији и систематском уништењу, чиме је Сарајево постало једно од многих мјеста гдје је спроведен геноцид над српским и јеврејским народом током Другог свјетског рата.