Током Првог свјетског рата, аустроугарска војска починила је бројне злочине над српским цивилним становништвом у Босни и Херцеговини. Ови злочини били су дио шире политике репресије и етничког чишћења коју је Аустро-Угарска спроводила у настојању да сузбије сваки отпор српског народа. Примјери масовних убистава, пљачки и мучења сведоче о бруталности и систематичном терору који су се спроводили у циљу уништавања српске заједнице у овим подручјима.
Рат као изговор за репресију
Одмах по избијању Првог свјетског рата, Аустро-Угарска је покренула кампању против српског становништва у Босни и Херцеговини, користећи ратне услове као изговор за масовне репресије. Аустроугарске власти су Србе сматрале антидржавним елементима и потенцијалним савезницима Краљевине Србије, што је довело до масовних хапшења, интернација и егзекуција. Већ у јулу и августу 1914. године, ухапшено је на хиљаде Срба под сумњом да подржавају српску страну у рату.
Таоци су постали жртве систематског терора, узимани су међу угледним српским породицама и држани као гаранти „мира и реда“ у земљи. Ова пракса била је посебно сурова и трагична јер су многи од талаца били погубљени без икакве пресуде или правног поступка, често на основу лажних оптужби или само због своје етничке припадности.
Масакри у Палама и Семизовцу
Један од најпотреснијих злочина аустроугарских трупа и њихових сарадника десио се на Палама, 20. и 21. октобра 1914. године. Шуцкори и аустроугарски војници убили су 52 српска цивила под оптужбама за шпијунажу и сарадњу са српским снагама. Овај масакр био је дио шире кампање терора у Источној Босни, гдје су Срби били систематски прогањани и убијани. Многи од жртава били су старци, жене и дјеца, што је свједочило о намјери да се потпуно уништи српско становништво у овом подручју.
Семизовац је такође био поприште бруталних злочина аустроугарских трупа. Злогласни жандармеријски наредник са Илиџе, заједно са шуцкорима, лично је погубио више од 50 српских сељака у овом подручју. Његова суровост постала је симбол страдања српског народа у овом дијелу Босне и Херцеговине.
Погроми над цивилима: Систематска репресија
Аустроугарске трупе су током читавог рата спроводиле погроме над српским цивилима, користећи сваку прилику да казне и потисну српски народ. Ове репресије нису биле ограничене на једно подручје; десиле су се широм Босне и Херцеговине, од Сарајева до најудаљенијих руралних крајева.
Вјешања и стријељања Срба била су редовна појава, а извршавана су на јавним мјестима како би се послала јасна порука осталим Србима. Један од најужаснијих случајева масовног стријељања догодио се у близини Добоја, гдје су шуцкори и аустроугарске трупе погубили велики број цивила, међу којима су били и жене и дјеца. Ови злочини су вршени под изговором ратних потреба, али је у стварности била ријеч о систематичном покушају да се српски народ у Босни и Херцеговини избрише.
Улога шуцкора у злочинима
Шуцкори, нерегуларне јединице регрутоване од лојалног муслиманског и католичког становништва, одиграли су кључну улогу у спровођењу терора над српским цивилима. Ове јединице су биле под контролом аустроугарских власти и имале су за циљ да „чувају ред“ у позадини фронта, али су у стварности спроводиле репресију над српским становништвом.
Шуцкори су вршили масовне пљачке и убиства, често се иживљавајући над недужним цивилима. Били су познати по томе што су, у сарадњи са аустроугарским трупама, уништавали српске домове, пљачкали имовину и убијали мушкарце, жене и дјецу без икакве милости. Њихова улога у овим злочинима била је кључна за спровођење аустроугарске политике етничког чишћења у Босни и Херцеговини.
Терор над свештеницима и интелектуалцима
Српски интелектуалци и свештеници били су посебно на удару аустроугарских трупа. Православни свештеници су били жртве бруталних мучења и егзекуција, јер су били сматрани вођама српске заједнице и потенцијалним изворима отпора. У једном од најпотреснијих случајева, свештеник Љубо Николић је био приморан да прави „велике чучњеве“ док га нису исцрпили до смрти.
Интелектуалци, трговци и политички вође такође су били мета. Др Саво Љубибратић, саборски заступник, био је изложен суровом мучењу у Сарајеву, при чему је био одведен пред вјешала и изложен пријетњама смрћу. Иако није одмах погубљен, Љубибратић је био приморан да свједочи масакру других талаца, што је било дио стратегије психолошког терора.
Закључак: Насљеђе злочина над српским народом
Злочини аустроугарских трупа у Босни и Херцеговини током Првог свјетског рата оставили су дубоке трагове у историји српског народа. Масовна убиства, мучења и пљачке били су дио ширег плана етничког чишћења који је имао за циљ да уништи српску заједницу у овом подручју.
Систематски терор над цивилима, који су спроводили аустроугарске трупе и њихови локални сарадници, посебно шуцкори, остаће заувијек упамћен као један од најмрачнијих периода у историји Босне и Херцеговине. Ови злочини свједоче о бруталности и нечовјечности рата, али и о херојском отпору српског народа који је, упркос свим репресијама, преживио и наставио борбу за своје достојанство и слободу.