Током Првог свјетског рата, Аустроугарска монархија је систематски вршила прогон српске интелигенције у Босни и Херцеговини, сматрајући је носиоцем српског националног покрета и политичке опозиције. Велеиздајнички процеси су били кључни инструмент у настојању власти да угуше било какав вид отпора и националног самоосвјешћивања међу Србима у Босни и Херцеговини. Ови процеси нису имали само правни, већ и политички карактер, с циљем да се Србима, а нарочито њиховим најугледнијим представницима, покаже како су непожељни у Монархији.
Велеиздајнички процеси – алат за уништење српске интелигенције
Од самог почетка рата, аустроугарске власти су препознале значај српске интелигенције као главног покретача културно-просвјетног и националног препорода међу Србима у Босни и Херцеговини. Прва на удару нашла се српска политичка и интелектуална елита, која је, према аустроугарском виђењу, представљала пријетњу стабилности Монархије. Велеиздајнички процеси били су метод да се уништи политички утицај Срба, али и да се покаже свјетској јавности да су Срби криви за избијање рата.
Бањалучки велеиздајнички процес – највећи удар на српску интелигенцију
Најпознатији од свих велеиздајничких процеса био је Бањалучки велеиздајнички процес, који је трајао од новембра 1915. до априла 1916. године. На овом процесу суђено је 156 најугледнијих Срба из Босне и Херцеговине, укључујући чланове Сабора, свештенике, учитеље, трговце и интелектуалце.
Судски поступак био је политички мотивисан и служио је застрашивању српског становништва. Најистакнутије личности, попут Васиља Грђића, биле су осуђене на смрт, док је 81 оптуженик осуђен на дугогодишњу робију. Судски поступци нису били вођени према правним принципима, већ су пресуде доношене на основу лажних оптужби и изнуђених свједочења.
Уништавање српског националног покрета
Прогон српске интелигенције био је кључан корак у обезглављивању српског националног покрета у Босни и Херцеговини. Српска културна и политичка удружења, као што су „Просвјета“ и „Сокол“, била су у великој мјери ослоњена на интелектуалце који су организовали културно-просвјетни рад и национално васпитање. Суђење српским политичарима и интелектуалцима имало је за циљ да се уништи тај покрет и да се прекине свако организовано дјеловање које би могло допринијети јачању српског идентитета у Босни и Херцеговини.
Осим Бањалучког процеса, одржана је читава серија велеиздајничких процеса, укључујући и оне против омладинских организација. Највећи процес против школске омладине одржан је у Травнику, гдје је 65 ђака било суђено због наводних антидржавних активности. Ови процеси били су осмишљени тако да се уништи свака генерација српских националних бораца.
Судбина српских свештеника и политичара
Српски свештеници и политичари били су међу првима на удару аустроугарских власти. Многи од њих су били ухапшени и интернирани у логоре или су им суђени на велеиздајничким процесима. Један од најпознатијих примјера је свештеник Љубо Николић, који је био подвргнут тортурама, и Саво Љубибратић, који је био талац и изложен страшним понижењима и физичким злостављањима. Многи од ових људи нису преживјели рат.
Закључак
Велеиздајнички процеси у Босни и Херцеговини били су симбол аустроугарског терора над српским народом и покушај уништавања српске интелигенције. Ови процеси оставили су дубоке посљедице по српско становништво у Босни и Херцеговини, које је изгубило своје најугледније представнике и водиче кроз тешке ратне године. Прогон српске интелигенције био је дио ширег плана аустроугарске власти да се трајно уништи сваки вид српског националног отпора, али и да се Срби представе као кривци за рат.