О граду

Сарајево Републике Српске

Настанак града

Настао је деведесетих година двадесетог вијека од сарајевских насеља која су прије и током одбрамбено-отаџбинског рата насељавали Срби. Током самог рата, тадашњи град Српско Сарајево захватао је много већу територију од оне која му је припала након потписивања Дејтонског мировног споразума. Град Српско Сарајево, је конституисан на Палама, уз присуство Предсједника скупштина и извршних одбора српских општина Хаџићи, Илиџа, Вогошћа, Рајловац, Илијаш, Пале, Центар, Стари Град, Ново Град Сарајево и Ново Сарајево.
Прва цивилна власт на територији Источног Сарајева формирана је, на скупштинској сједници, у згради Мјесне заједнице Лукавица, крајем љета 1992. године. У организацији Повјереништва Српске општине Ново Сарајево, на чијем је челу био Повјереник Предсједништва Републике Српске др Драган Ђокановић, одржана је Скупштина Општине Српско Ново Сарајево коју су чинили одборници српске националности Скупштине, предратне сарајевске општине, Ново Сарајево.

Прича Града

Град херој

Овај град херој, како га зову његови становници, посљедњих 20-ак година снажно се развијао и ширио, изграђене су нова насеља, централни дијелови општина значајно су урбанизовани, број становника се убрзано повећавао, тако да Источно Сарајево постаје важан економски, универзитетски, туристички, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске.
По површини је највећи град у Републици Српској, док се по броју становника налази на петом мјесту. Једини је град у овом ентитету који обухвата више општина.
Град Источно Сарајево чине општине Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Источни Стари Град, Соколац и Трново.
Администрација града Источно Сарајево (Градска управа Источно Сарајево) налази се у општини Источно Ново Сарајево, у улици Стефана Немање број 14.
Најјужнија тачка града налази се у општини Трново, у атару насеља Козија Лука, док је најсјевернија лоцирана сјевероисточно од насеља Горњи Драпнићи у општини Соколац. Најзападнија тачка је у општини Источна Илиџа, у подножју планине Игман, а најисточнија тачка је у атару насеља Точионик у општини Соколац.
Укупна површина града Источно Сарајево износи 1425.77 км2.
Територија града граничи са укупно 13 општина. Граничне општине из Републике Српске су: Хан Пијесак, Калиновик и Рогатица.
Град Источно Сарајево граничи и са општинама Кантона Сарајево: Сарајево – Стари Град, Сарајево – Нови Град, Сарајево – Ново Сарајево, Сарајево – Центар, Илијаш, Илиџа, Трново (ФБиХ); општином Олово у Зеничко – добојском кантону и општинама Пале – Прача и Фоча – Устиколина из Босанско – подрињског кантона.
Град Источно Сарајево 17. септембра обиљежава своју крсну славу – Светог Петра Дабробосанског.

Култура

У граду Источно Сарајево егзистирају четири културна центра и то: Културни центар Источно Ново Сарајево, Културни центар Пале, Центар за културу Трново и Установа за културу „Перо Косорић“ Соколац.

Образовање

Универзитет у Источном Сарајеву је насљедник Универзитета у Сарајеву који је основан 1949. године, те баштини историју и традицију тог универзитета. Највећи број факултета се налази у општинама Пале и Источно Ново Сарајево. Ректорат Универзитета је смјештен у Источном Новом Сарајеву.

На подручју града Источно Сарајево налазе се четири средње школе; Средњошколски центар „Пале“, Средња школа „28. јуни“ Источно Ново Сарајево, Средњошколски центар „Источна Илиџа“ и Средњошколски центар „Василије Острошки“ Соколац.